Život na selu CL – Country Living (kompilacija citata napravljena 1946) Ellen G. White
Poziv za napuštanje gradova – Opasnosti gradova
Malo njih shvata značaj izbegavanja, koliko je god to moguće, svakog druženja sa onima koji nisu prijateljski raspoloženi prema verskom životu. U izbom svog okruženja, malo ih je koji razmišljaju o duhovnom napretku. Roditelji se sa svojim porodicama okupljaju u gradovima zato što misle da je u njima lakše zaraditi za život nego na selu. Deca, nemajući šta da rade kada nisu u školi, vaspitavaju se na ulici. Od rdavih drugova ona stižu navike poroka i raspusnog života. To sve zapažaju roditelji od kojih se zahteva žrtva da isprave greške i tako ostaju tu gde jesu, sve dok sotona ne stekne potpuni nadzor nad njihovom decom. Bolje je žrtvovati sve svetovne razloge nego ugroziti dragocene duše koje su poverene njihovom staranju. One će biti napadnute iskušenjima i zato treba da budu naučene kako da se suoče sa njima; vaša je dužnost da prekinete svaki uticaj, da slomite svaku naviku, da raskinete sve veze, koje vas sprečavaju da najslobodnije, najneposrednije i najhrabrije predate sebe i svoju porodicu Bogu.Umesto prenaseljenih gradova, potražite neko skrovito mesto na kojem će vaša deca, koliko je god to moguće, biti zaštićena od iskušenja, i tada ih vaspitavajte i obučavajte da budu korisni. Prorok Jezekilj nabraja uzroke koji su Sodom i Gomoru uveli u greh i uništenje. “U ponosu, u izobilju hleba i bezbrižnom miru bese ona i kćeri njezine, a ne pomagahu siromahu i ubogome.” (Jezekilj 14,49). Svi koji žele da izbegnu sudbinu Sodoma, moraju da izbegnu ponašanje koje je navuklo Božje sudove na taj grešni grad. —Testimonies vol. 5, 232.233 (1882)
Život u gradovima nije Božji plan
U celom svetu gradovi su postali legla zla. Na sve strane moguće je naići na prizorei zvuke zla. Požuda i raspuštan život posvuda mame. Plima pokvarenosti i zločina u stalnom je porastu. Svaki dan donosi izveštaje o bezbrojnom nasilju, pljačkama, ubistvima, samoubistvima i zločinima. Život u velikim gradovima je nestvaran i izveštačen. Silna strast za zaradom, vrtlog uzbuđenja i traženja zadovoljstava, želja za razmetanjem, raskoši i rasipanjem, sve su to sile koje skreću misli velikog dela čovečanstva sa pravog životnog cilja. Ona otvaraju vrata nebrojenim zlima. Ovo mlade zaokupljaju gotovo neodoljivom moći.Jedno od najveštijih i najopasnijih iskušenja koja juriša na decu i omladinu u gradovima je ljubav prema zadovoljstvima. Brojni praznici, igre i konjičke trke privlače hiljade, a vrtlog uzbuđenja i zadovoljstava odvlači ih od trezvenih životnih dužnosti. Novac koji treba sačuvati za bolje ulaganje se troši na razonodu. Delovanjem kartela, rezultatima rada pojedinih radničkih udruženja i štrajkovima, uslovi života u velikim gradovima postaju sve teži i teži. Pred nama se nalaze ozbiljne teškoće i za mnoge porodice odlazak iz velikih gradova postaće neizbežnost. Životna sredina u velikim gradovima često predstavlja opasnost po zdravlje. Stalna izloženost bolestima, rasprostranjenost nečistog vazduha, nečista voda, nečista hrana, zbijeni, mračni, nezdravi stanovi, samo su neka od mnogih zala sa kojima se susrećemo. Božja namera nije bila da se ljudi gomilaju u velikim gradovima, da se tiskaju na terasama i zakupljenim kućama. On je u početku okružio naše prve roditelje divnim prizorima i zvucima u kojima želi da se i danas radujemo. Što se više približavamo skladu sa Božjim prvobitnim nacrtom, to će povoljniji biti nas položaj za obezbedivanje zdravlja telu, duhu i duši. — The Ministry of Healing 363-365
Duh oklevanja
Posle dva sata ujutru nisam mogla više da spavam. U toku noći našla sam se u ulozi savetnika. Zalagala sam se kod nekih porodica da koriste sredstva određena od Boga i odu iz gradova da spasu svoju decu. Neki su oklevali, ne ulažući nikakve jasne napore.Anđeli milosti požurivali su Lota, njegovu ženu i kćeri, uzevši ih za ruke. Da se Lot žurio kako je Bog želeo da to učini, njegova žena ne bi postala slan kamen. Lot je imao duh oklevanja. Nemojmo biti kao on. Isti glas koji je opomenuo Lota da napusti Sodom, nalaže i nama: „Zato iziđite između njih i odvojite se… i ne dohvatajte se do nečistote.” (2. Korinćanima 6,17). Oni koji poslušaju ovu opomenu, naći će utočište. Neka svaki čovek bude potpuno budan i trudi se da spase svoju porodicu. Neka se spremi za rad. Bog će mu postepeno otkrivati šta sledeće treba da radi. Čujte Božji glas preko apostola Pavla: “Gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem. Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što mu je ugodno.” (Filibljanima 2,12.13). Lot je išao dolinom nevoljnim i laganim korakom. On se toliko družio sa onima koji su činili zlo, da nije mogao da sagleda opasnost koja mu je pretila, sve dok njegova žena nije ostala u ravnici da zauvek stoji kao stub od soli. — Review and Herald, December 11, 1900
Gradovi će biti pohođeni Božjim sudovima
Blizu je vreme kada će velike gradove pohoditi Božji sudovi. U trenutku, ovi gradovi biće strahovito uzdrmani. Bez obzira koliko velike i jake bile njihove zgrade, bez obzira koliko obezbedenje protiv požara bilo postavljeno, neka Bog dodirne ove gradove, i za nekoliko minuta ili sati one će postati ruševine. Bezbožni gradovi u našem svetu biće uklonjeni metlom uništenja. U nesrećama koje sada pogađaju ogromne zgrade i velike delove gradova, Bog nam pokazuje šta će doći na celu Zemlju. — Testimonies vol. 7, 82.83
Rezultati zanemarivanja opomena
Naloženo mi je da objavim vest da će gradovi puni prestupa i do krajnosti grešni, biti uništeni zemljotresima, vatrom i poplavama. Ceo svet biće opomenut da postoji Bog, koji će pokazati svoj autoritet kao Bog. Njegove nevidljive sile izazvaće uništenje, opustošenje i smrt. Sva nagomilana bogatstva postaće ništavna…Nastupiće nesreće – najstrašnije i najmanje očekivane; ova opustošenja nizaće se jedno za drugim. Ako opomene koje je Bog dao budu poslušane, crkve se pokaju i vrate svojoj vernosti, drugi gradovi moći će da budu pošteđeni još izvesno vreme. Ali, ako ljudi koji su bili zavedeni nastave da idu putem kojim su išli, ne obazirući se na Božji zakon i iznoseći zablude drugima, Bog će, da bi se probudili, dopustiti da na njih dođu nevolje. Gospod neće iznenada odbaciti sve prestupnike, niti uništiti čitave narode, ali će kazniti gradove i mesta u kojima su se ljudi predavali vlasti sotonskih oruđa. Bog će strogo postupati sa velikim gradovima; međutim, na njih neće doći silina Božjeg gneva, jer će se neke duše ipak otrgnuti zamci neprijateljskih obmana i obratiti, dok će ostali gomilati gnev za dan suda. ~ Evangelism
Predstoje Božji sudovi
Postoje razlozi zašto ne treba da gradimo u gradovima. Na ove gradove uskoro će se izliti Božji sudovi. — Letter 158, 1902
Blizu je vreme kada će veliki gradovi biti zbrisani; zato sve njih treba upozoriti na sve sudove koji će doći. — Evangelism 29O, kad bi Božji narod bio svestan bliskog uništenja hiljada gradova, koji su se sada gotovo sasvim odali idolopoklonstvu. —Review and Herald, September 10, 1903
Prizor velikog uništenja
Prošlog petka ujutru, pre nego što sam se probudila, pokazan mi je veoma upečatljiv prizor. Bilo je kao da se budim iz sna, ali ne u svojoj kući. Sa prozora sam posmatrala zastrašujući požar. Velike vatrene lopte padale su na kuće. Vatrene strele iz lopti letele su u svim pravcima. Bilo je nemoguće zaustaviti požare koji su izbijali. Čitava naselja bila su uništena. Ljude je obuzimao neopisiv strah.
Božje nastojanje da pokrene ljude
Dok sam bila u Loma Lindi, u Kaliforniji, 16. aprila 1906, videla sam jedan veličanstven prikaz. Za vreme noćnog viđenja stajala sam na uzvišici, odakle sam mogla da vidim kuće koje su se ljuljale kao trska na vetru. Zgrade, velike i male, padale su na zemlju. Mesta za uživanje, pozorišta, hoteli i kuće bogatih, ljuljale su se i rušile. Mnogi životi su bili zbrisani, a vazduh je bio ispunjen vriskom povređenih i preplašenih. Božji anđeli koji su imali zadatak da uništavaju, bili su na delu. Na jedan dodir, zgrade, tako savršeno konstruisane da su ih ljudi smatrali sigurnim od svake opasnosti, brzo su postale gomile smeća. Nijedno mesto nije pružalo sigurnost. Nisam osećala da se nalazim u nekoj naročitoj opasnosti, ali nedostaju mi reci da opišem strahote koje su se dešavale preda mnom. Anđeo koji je stajao pored mene me je obavestio da samo nekolicina ljudi ima neku predstavu o pokvarenosti koje danas vlada u ovom svetu, a naročito o poročnosti u velikim gradovima. Objavio je daje Bog odredio vreme u kome će u gnevu pohoditi prestupnike zbog upornog nepoštovanja Njegovog zakona. Koliko god da je prizor bio strahovit, ono što je na moj um ostavilo najsnažniji utisak bilo je uputstvo u vezi sa njim. Anđeo koji je stajao pored mene izjavio je da Božja vrhovna vladavina i svetost Njegovog zakona mora da se otkrije onima koji uporno odbijaju da ukazuju poslušnost Caru nad carevima. Oni koji rese da ostanu neverni, moraju biti pohođeni sudovima milosti, da bi se, ako je moguće, pokrenuli da shvate grešnost svoga puta. —Testimonies, vol. 9, 92.93
Opasnost za one koji ostaju bez potrebe
U skladu sa svetlošću koja mi je data, podstičem ljude da napuste velike stambene centre. Naši su gradovi sve poročniji i sve je očiglednije da oni koji bez potrebe ostanu u njima čine to dovodeći u opasnost spasenje svojih duša. — Manuscript 115. 1907
Izbegavati sukobe vezane za rad – Povlačenje u slobodu seoskih oblasti
Brzo nastupa vreme kada će upravljačke sile radničkih udruženja (sindikati) postati ugnjetavačke. Gospod je stalno davao uputstva da naš narod treba da izvede svoje porodice iz gradova u seoske oblasti, u kojima sami mogu da gaje svoje proizvode; jer će ubuduće problem kupovine i prodaje biti veoma ozbiljan. Mi sada treba da počnemo da obraćamo pažnju na uputstva koja su nam neprekidno davana. Idite iz gradova u seoske oblasti u kojima kuće nisu nagomilane blizu jedne drugima, i u kojima ćete biti oslobođeni od neprijateljskih ometanja… – Letter 5, 1904
Izbegavajte partijske sukobe
Ljudi su se udružili da se suprotstave Gospodu nad vojskama. Ovi savezi nastaviće se sve dok Isus ne napusti svoje mesto Posrednika pred Prestolom milosti i obuče osvetničke haljine. Sotonske sile nalaze se u svakom gradu i užurbano se organizuju u partije onih koji se suprote Božjem zakonu. Nazovi svetitelji i otvoreni nevernici iskazuju svoj stav u ovim partijama. Ovo vreme nije vreme da Božji narod bude slabić. Ni za trenutak ne smemo dopustiti sebi da ne budemo oprezni. — Testimonies vol. 8, 4-2
Pred nama su nevolje u vezi sa radom
Sindikati će postati jedno od sredstava koja će doneti na Zemlju vreme nevolje kakvo nije bilo od postanja sveta. — Letter 200, 1903
Sukobi između radničkih saveza i udruženja rada
Posao je Božjeg naroda da se pripremi za buduće događaje koji će se sručiti na njega zaslepljujućom silinom. U svetu će nastati gigantski monopoli. Ljudi će se povezati u udruženja koja će ih uterati u torove neprijatelja. Nekolicina ljudi će se ujediniti da prigrabe sva sredstva stečena u nekim poslovnim granama. Osnovaće se sindikati, pa će oni koji odbiju da im se pridruže biti obeleženi ljudi. — Letter 26, 1903
Priprema za probleme
Sindikati i svetske konfederacije su zamka. Držite se podalje od njih, braćo i sestre. Nemojte imati ništa sa njima. Zbog ovih udruženja i konfederacija uskoro će za naše ustanove postati veoma teško da u gradovima nastave svoj rad. Moja opomena je: izađite iz gradova. Nemojte graditi sanatorijume u gradovima. Vaspitavajte naše ljude da napuste gradove i idu u krajeve u kojima mogu da kupe malo parče zemljišta i tu načine dom za sebe i svoju decu…Naši restorani mogu biti u gradovima; jer inače radnici u ovim restoranima ne bi mogli da dopru do ljudi da ih pouče načelima pravilnog života. Za sada, u gradovima treba da zakupimo sale za sastanke. Ali, uskoro će nastati takva zbrka i razmirice u gradovima, da oni koji će želeti da ih napuste, to neće moći. Mi se moramo pripremiti za ove probleme. To je svetlost koju sam dobila. — General Conference Bulletin, April 6, 1903
Sačuvati svoju individualnost
Godinama sam dobijala naročito svetio da ne treba da se usredsredimo na rad u gradovima. Buka i metež koji ispunjavaju ove gradove, stanje prouzrokovano delovanjem sindikata i štrajkova, pokazaće se kao velika prepreka našem radu. Ljudi žele da one koji su uključeni u rad raznih zanimanja, dovedu u ropski odnos prema nekim udruženjima. To nije Božji plan, već plan sile koju nikako ne treba da priznamo. Božja reč se ispunjava; zli se sami povezuju u snopove spremne za sagorevanje. Mi sada moramo da upotrebimo sve sposobnosti koje su nam poverene za objavljivanje poslednje vesti opomene svetu. U ovom poslu moramo da sačuvamo svoju individualnost. Mi ne treba da se ujedinimo sa tajnim društvima ili sindikatima. Mi moramo da stojimo slobodni u Bogu, neprekidno tražeći uputstvo od Hrista. Svi naši pokreti treba da se učine sa svešću o važnosti posla koji treba obaviti za Boga. — Testimonies vol. 7, 84
Nepoštovanje Deset zapovesti – Dekaloga
Ova udruženja znak su poslednjeg vremena. Ljudi se vezuju u snopove spremne za spaljivanje. Oni mogu biti vernici crkve, ali pošto pripadaju ovim udruženjima, ne mogu da drže Božje zapovesti; jer pripadanje ovim udruženjima znači nepoštovanje celog Dekaloga. “Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i bližnjega svojega kao samoga sebe.” (Luka 10, 27). Ove reci sažimaju celokupnu čovekovu dužnost. One znače posvećenje celog bića, tela, duše i duha službi Bogu. Kako ljudi mogu da budu poslušni ovim recima ako se zalažu za podupiranje onoga što lišava njihove susede slobode delovanja? Pa kako mogu ljudi da poslušaju ove reči i stvaraju kombinacije koje lišavaju siromašne staleže njihovih prednosti, koje im po pravu pripadaju, sprečavajući ih da kupuju i prodaju, osim pod izvesnim uslovima? -Letter26. 1903
Udruženja koja su osnovana ili koja će biti osnovana
Oni koji tvrde da su Božja deca ni u kom slučaju ne treba da se povezu sa radničkim udruženjima koja su osnovana ili koja će biti osnovana. Gospod to zabranjuje. Zar oni koji proučavaju proročanstva ne mogu da sagledaju i shvate šta nam predstoji? — Letter 201, 1902
Poziv roditeljima
Čuvajte decu od legla greha. Neka privremene prednosti ne kušaju roditelje da zapostavljaju vaspitanje svoje dece. Kad god je to moguće, dužnost je roditelja da načine dom za svoju decu na selu. Decu i omladinu treba brižljivo nadgledati. Njih treba držati podalje od legla greha koja se mogu naći u našim gradovima. Neka budu okruženi uticajem pravog hrišćanskog doma – doma u kome Hristos prebiva. — Letter 268, 1906
Pre nego se nevolje izliju
Pre nego što se na stanovnike Zemlje izliju nevolje, Gospod poziva sve one koji su Izrailjci (duhovni Izrael) da se pripreme za taj događaj. On šalje roditeljima opominjući poziv, Skupite svoju decu u svoje kuće; odvojite ih od onih koji omalovažavaju Božje zapovesti, koji uče druge grehu i koji ga upražnjavaju. Izađite iz velikih gradova što pre. Osnujte crkvene škole. Dajte svojoj deci Božju reč da bude osnova celokupnog njihovog vaspitanja. – Testimonies vol.6, 195 Gospod mi je dao uputstvo da opomenem naš narod da se ne gomila po gradovima i da u njima ne nalazi domove za svoje porodice. Dobila sam uputstvo da kažem očevima i majkama: nemojte prestajali da zadržavate svoju decu u svojim domovima. -Manuscript 81, 1900
Dečje duše protiv dokolice i raskoši
Neka se deca više ne izlažu iskušenjima gradova koji su zreli za uništenje. Gospod nam je poslao opomenu i savet da izađemo iz gradova. Onda nemojmo više ulagati u gradove. Očevi i majke kako gledate na duše svoje dece? Da li pripremate članove svoje porodice za prelazak u nebeske dvorove? Da li ih spremate da postanu članovi carske porodice? Za decu nebeskog Cara? „Jer kakva je korist čoveku ako sav svet dobije a duši svojoj naudi?” (Matej 16,26). Kako uporediti dokolicu, raskoš, udobnost sa vrednošću duše svoje dece? — Manuscript 76, 1905
Hrišćanske osobine bolje se stiču na mirnim mestima
Ne postoji jedna porodica između stotina koja će fizički, umno ili duhovno napredovati stanovanjem u gradu. Veru, nadu, ljubav, sreću moguće je mnogo bolje steći na povučenim, mirnim mestima, u kojima postoje polja, brežuljci i drveće. Odvojite svoju decu od gradskih prizora i zvukova, daleko o zveckanja i buke tramvaja i konjskih zaprega, pa će njihov um postati mnogo zdraviji. Njihovim srcima ćete lakše objasniti istinu Božje reci. — Manuscript 76. 1905
Pošaljite decu u škole koje se nalaze u gradu u kome svaki oblik iskušenja čeka da ih privuče i obeshrabri, pa će delo izgradnje karaktera biti desetostruko teže i za roditelje i za decu. — Fundamentals of Christian Education, 326
Pribežiste u seoskim područjima
Neka roditelji shvate daje vaspitanje dece važan posao u spašavanju duše. U seoskim područjima moguće je sprovesti obilje korisnog kretanja, obavljanjem onoga što se mora uraditi, a što će doneti fizičko zdravlje razvijanjem živaca i mišića. Izađite iz gradova, moja je poruka za vaspitanje vaše dece. Bog je našim praroditeljima dao sredstva za pravo vaspitanje, kada im je dao uputstva da obrađuju zemlju i da se brinu o svom domu u vrtu. Pošto je greh došao neposlušnošću prema Gospodnjim zahtevima. rad na obrađivanju zemljišta mnogostruko se povećao, jer je zemlja usled greha rađala korov i čkalj. Međutim, zanimanje nije dato zbog greha. Veliki Učitelj lično je blagoslovio rad oko obrađivanja tla.”Kao u vreme Nojevo “Sotonina namera je da privuče ljude i žene u gradove, i kako bi postigao svoj cilj. On iznalazi svaku vrstu novotarija i zabava i svaku vrstu uzbuđenja. Savremeni gradovi na Zemlji postali su isti kao što su bili pre Potopa. Mi treba da nosimo neprekidan teret, pošto vidimo ispunjenje Kristovih reči: “Jer kao što je bilo u vreme Nojevo tako će biti i dolazak sina čovečijega.” (Matej 24,37). U vreme pre Potopa izmišljene su sve vrste zabava da se ljudi i žene prepuste neprikladnom ponašanju i grehu. Danas, 1908. godine, sotona žestoko radi na tome da preovladaju isti uslovi zla. Zemlja se iskvarila. Versku slobodu će slabo poštovati hrišćani po imenu, jer mnogi od njih ne shvataju duhovne stvari. Nemoguće je da ne vidimo da će brzo uslediti kraj sveta. Sotona deluje na umove ljudi i žena i mnogi su izgleda ispunjeni željom za zabavom i uzbuđenjima. Kao što je bilo u vreme Nojevo, svakojaka zla se povećavaju. Rastave braka i ulazak u brak predstavljaju uobičajenu pojavu ovog vremena. U vreme kao što je ovo, ljudi koji žele da drže Božje zapovesti treba da potraže mirna mesta daleko od gradova…
Ne smatrati to gubitkom
Ko želi da bude opomenut? Opet kažemo: nemojte to smatrati velikim lišavanjem, što morate da idete u brda i planine, već tražite za taj odlazak mesto na kome ćete biti nasamo sa Bogom, da naučite sta je Njegova volja i put…Ja preporučujem našem narodu da težnju za duhovnošću učini svojim životnim delom. Hristos je pred vratima. To je razlog što govorim našem narodu: nemojte smatrati lišavanjem poziv da napustite gradove i da se preselite u sela. Ovde čekaju bogati blagoslovi one koji žele da ih dograbe. Posmatranjem prizora u prirodi, Tvorčevih dela, proučavanjem Božjih rukotvorina, neosetno ćete se promeniti u to isto obličje. -Manuscript 85, 1908
Obezbediti najbolje životne uspehe
Skup stan, savršen nameštaj, razmetljivost, raskoš i udobnost ne stvaraju uslove bitne za srećan, koristan život. Isus je došao na ovu Zemlju da izvrši najveći posao ikada obavljen medu ljudima. Došao je kao Božji izaslanik da nam pokaže kako da živimo da bismo obezbedili najbolje rezultate u životu. Koje je uslove izabrao beskonačni Otac za svoga Sina? Usamljeni dom u galilejskim brdima, domaćinstvo koje se izdržavalo poštenim, požrtvovnim radom; jednostavnim životom; svakodnevnom borbom sa teškoćama i nevoljama; samopožrtvovanjem, štednjom, strpljivim i radosnim služenjem; trenucima proučavanja kraj svoje majke, sa otvorenim svitkom svetih spisa; tišinom svitanja ili sutonom nad zelenom dolinom, svetim propovednicima iz prirode; proučavanje stvaranja i proviđenja; zajednica duše sa Bogom – to su bili uslovi i prilike iz Isusovog detinjstva.
Seosko nasleđe plemenitih ljudi
Tako je to i sa većinom najboljih i najplemenitijih ljudi iz svih vremena. Čitajte istoriju Avrama, Jakova, Josifa, Mojsija, Davida i Jelisija. Proučavajte život ljudi iz kasnijih vremena koji su najčasnije zauzimali poverljive i odgovorne položaje, ljudi čiji je uticaj bio najdelotvorniji u uzdizanju sveta. Koliko je mnogo takvih odraslo u seoskim domovima. Jedva da su nešto znali o raskoši. Svoju mladost nisu provodili u zabavljanju. Mnogi su bili primorani da se bore sa nemaštinom i teškoćama. Rano su naučili da rade i njihov marljiv život na svežem vazduhu, davao je snagu i gipkost svim njihovim sposobnostima. Primorani da zavise iz sopstvenih izvora za pomoć, naučili su da savladaju teškoće i da prevazilaze prepreke, pa su stekli hrabrost i istrajnost. Naučili su pouke o samopouzdanju i vladanju nad sobom. Zaklonjeni u velikoj meri od rdavog društva, bili su zadovoljni prirodnim zadovoljstvima i dobrim, zdravim druženjem. Imali su jednostavan ukus i umerene navike. Upravljali su se načelom, pa su odrastali čisti, jaki i istiniti. Kada su pozvani na svoj životni poziv, uneli su u njega telesnu i umnu snagu, polet duha, sposobnost planiranja, nepokolebljivost u odupiranju zlu, što ih je učinilo pozitivnom silom dobra u svetu.
Bolje od bogatstva
Bolje od svakog nasledenog bogatstva koje možete dati svojoj deci jeste dar zdravog tela, zdravog uma i plemenitog karaktera. Oni koji shvataju šta stvara pravi uspeh u životu, mudro i rano počeće da ga ostvaruju. Prilikom izbora doma oni će imati u vidu ono što je najbolje u životu. Umesto da prebivate tamo gde se mogu videti samo ljudska dela, gde prizori i zvuči često navode na zle misli, gde gužva i metež donose umor i nemir, idite tamo gde možete da posmatrate Božja dela. Nađite odmor duhu u lepoti, miru i tišini prirode. Neka vam se oči odmaraju na zelenim poljima, šumarcima i brežuljcima. Podignite pogled prema plavom nebu koji nije zamračen gradskom prašinom i dimom i udišite okrepljujući vazduh neba. Idite tamo gde, daleko od zabava i raspusnosli gradskog života, možete da drugujete sa svojom decom, gde možete da proučavate o Bogu preko Njegovih dela i vaspitavate ih za čestit i koristan život. — The Ministry of Healing, 265-267
Mnogostruka korist od života u slobodi
Dobro bi bilo za vas da napustite svoje zamršene brige i na selu nađete odmorište, u kome nije tako snažan uticaj koji kvari moral mladih. Istina, na selu nećete biti potpuno oslobođeni od sekiracija i zbunjujućih briga ali ćete izbeći mnoga zla i zatvoriti vrata pred poplavom iskušenja koja prete da savladaju umove vaše dece. Njima je potrebno zaposlenje i raznovrsnost. Jednoličnost njihovog doma čini ih nespokojnim i uznemirenim, pa se navikavaju da se mešaju sa poročnom omladinom u gradu i tako steknu ulično vaspitanje. Život na selu bio bi za njih veoma blagotvoran; aktivan život u polju doprineće razvoju umnog i telesnog zdravlja. Oni treba da imaju baštu koju će obrađivati, u kojoj mogu da nađu i zabavu i korisno zaposlenje. Negovanje biljaka i cveća poboljšava ukus i rasuđivanje, dok upoznavanje sa Božjim korisnim i divnim stvorenjima vrši profinjen i oplemenjujujći uticaj na um, upućujući ga na Tvorca i Gospodara svega. – Testimonies vol. 4, 136
Ne očekujte nikakvo čudo u zatiranju rezultata rđavog izbora
Posmatram ovo cveće i svaki put kada ga vidim, ja pomislim na Edem. Ono predstavlja izraz Božje ljubavi prema nama. Na taj način On nam u ovom svetu pruža mali doživljaj Edema. On želi da uživamo u divnim delima Njegovog stvaranja i da u njima vidimo izraz onoga sto će On učiniti za nas.On želi da živimo u prostoru u kome možemo da se krećemo. Njegov narod ne treba da se gomila u gradovima. On želi da izvede svoje porodice iz gradova, da bi mogle bolje da se spreme za večni život. Još malo vremena pa će one morati da napuste gradove. Ovi gradovi puni su svakojakih zala – štrajkovi, ubistva i samoubistva. U njim je sotona, koji nadzire ljude u njihovom razornom delu. Pod njegovim uticajem oni ubijaju radi ubistva i to će činiti sve više i više. Ako prihvatimo rđav uticaj, zar možemo očekivati da će Bog učiniti čudo da poništi rezultate našeg rđavog izbora? Ne, zaista neće. Stoje pre moguće izađite iz gradova, i nabavite malo parče zemljišta na kome možete imati baštu u kojoj deca mogu da posmatraju cveće kako raste i od njega naučiti pouke o jednostavnosti i čistoti. — General Conference Bulletin, March 30, 1903
…neuspesima zbog očiglednih promašaja, niti treba da smo lišeni samopouzdanja zbog kašnjenja. Mi treba radosno u nadi i zahvalnosti da obrađujemo tlo, verujući da zemlja u svojim nedrima drži bogata skladišta za verne radnike, da stvaraju skladišta bogatija od zlata i srebra. Škrtost za koju je optužujemo, lažno je svedočanstvo. Pravilnom, dobrom obradom, zemlja će rađati svoja blaga za čovekovu dobrobit. Brda i brežuljci se menjaju; zemlja je podložna starenju kao stara odeća; ali blagoslovi Boga koji prostire trpezu za svoj narod u pustinji, nikada neće prestati. Pred nama su ozbiljna vremena, i zato postoji velika potreba da porodice napuste gradove i odu na selo, da bi istina mogla da se nosi sporednim i glavnim putevima na Zemlji. Mnogo zavisi od utvrđivanja naših planova u skladu sa Gospodnjom rečju i od njihovog istrajnog sprovođenja. Mnogo više zavisi od posvećujuće delatnosti i istrajnosti nego od stvaralačke darovitosti i učenja iz knjiga. Svi talenti i sposobnosti dati ljudskim bićima, od male su vrednosti ako se ne koriste. Deci i omladini dopašće se vraćanje jednostavnim metodima. Rad u bašti i polju biće prijatna promena od zamarajuće rutine apstraktnih lekcija kojim njihovi mladi umovi nikada ne treba da se ograniče. Naročito će biti dragocen nervoznom detetu, koje iscrpljuju lekcije iz knjiga, teške za pamćenje. Njegovo zdravlje i sreća nalazi se u proučavanju prirode, pa utisci koje je steklo neće iščeznuti iz njegovog uma, jer će biti povezani sa stvarima koje se neprekidno nalaze pred njegovim očima. — Testimonies vol. 6, 178.179
Sa komadom zemljišta i udobnim domom
Zemlja treba tako da se obradi da iznedri svoju snagu; ali bez Božjeg blagoslova, ona ništa ne može. U početku, Bog je pogledao sve što je stvorio, i rekao daje veoma dobro. Prokletstvo je došlo na Zemlju kao posledica greha. Ali, da li povećanjem greha treba da se umnoži prokletstvo? Neznanje čini svoje zlokobno delovanje. Lenje sluge povećavaju zlo svojim navikama lenjosti. Mnogi nisu voljni da zarađuju svoj hleb znojem svoga lica, i zato odbijaju da obraduju zemlju. Zemlja ima blagoslove sakrivene u svojim dubinama za one koji imaju hrabrosti, volje i istrajnosti da sakupljaju njeno blago. Očevi i majke koji poseduju komad zemlje i udoban dom su kraljevi i kraljice. Mnogi ratari nisu dobili odgovarajući uzvraćaj od svoje zemlje zato što su preduzeli taj posao kao ponižavajuće zaposlenje; oni ne uviđaju da u tome postoji blagoslov za njih i njihove porodice. Sve što mogu da zapaze je znak ropstva. Njihovi voćnjaci su zapušteni, usevi nisu u pravo vreme posejani, a u obrađivanje tla uložen je tek površni rad. — Fundamentals of Christian Education, 326, 327
Voće, povrće i živina
U ovom susedstvu postoji velika površina nezauzete zemlje. Neki naši ljudi koji žive u zatrovanoj atmosferi gradova, mogu unosno da obezbede nekoliko jutra ove zemlje. Oni mogu da se udružuju u gajenju voća, povrća i živine. Sanatorijum će rado kupovatiod njih jaja i povrće. Želela bih da neki takav poduhvat bude pokrenut. Veliki blagoslov biće za roditelje i decu ako budu napustili zle, iskvarene gradove i odu na selo. — Letter 63, 1904
Život na selu – blagoslov za siromašne
Kada bi siromašni, koji su sada pritešnjeni u gradovima, mogli da nađu dom na selu, oni ne samo što bi zaradili za život, već bi našli zdravlje i sreću, koji su im sada nepoznati. Težak rad, jednostavna hrana, stroga štednja, česte nevolje i lišavanja, biće njihova sudbina. Ali kakav bi blagoslov imali kada bi napustili grad i njegovo mamljenje na greh, njegov metež i zločin, bedu i gadosti i dobili seosku tišinu, mir i čistotu. Previše je onih koji žive u gradovima koji nemaju ni vlat zelene trave na koju bi zakoračili, koji iz godine u godinu posmatraju prljava dvorišta i uzane uličice, zidove od opeke, pločnike i nebo u oblacima prašine i dima. Kada bi ovi ljudi otišli u neku poljoprivrednu oblast, okruženu zelenim poljima, šumama, brežuljcima i potocima, jasno nebo i svež, čist vazduh sela bi im izgledao gotovo kao Nebo. Oni bi se približili srcu prirode kada bi smanjili dodir sa ljudima i svoju zavisnost od njih, kada bi se odvojili od svetovnih iskrivljenih pravila ponašanja, običaja i uzbuđenja. Božje prisustvo postalo bi im stvarnije. Mnogi bi naučili pouku o svojoj zavisnosti od Njega. Preko prirode oni bi čuli Njegov glas kako govori njihovim srcima o Njegovom mini i ljubavi, a um, duša i telo prihvatili bi isceljujuću i životodavnu silu. – The Ministrv of Healing, 190-192
Posao za porodicu iz grada
Vernici koji sada žive u gradovima, moraće da se sele u sela, da bi mogli da spasu svoju decu od propasti. Treba posvetiti pažnju osnivanju zanatstva, u kojoj bi ove porodice mogle da nadu zaposlenje. Oni koji su zaduženi za školski rad u … i… moraju da sagledaju šta je sve moguće učiniti uz pomoć ovih ustanova za osnivanje zanatstva, tako da ljudi koji žele da napuste gradove, mogu da dobiju pristojne domove bez velikih izdataka, kao i da mogu dobiti i zaposlenje. U … i u … postoje povoljni i podsticajni izgledi za razvoj ovog plana. Proučavajte te izglede.Nije moguće navesti sve što je potrebno da se uradi, dok se ne učine početni koraci. Molite se za ovaj predmet, i imajte na umu da Bog stoji za kormilom i upravlja radom raznih poduhvata. Mesto u kome se pravilno vodi posao predstavlja očigledan primer za druga mesta. Ne sme da se pojavi uskogrudost i sebičnost u izvršenom poslu. Posao treba postaviti na jednostavnu, razumnu osnovu. Svi treba da nauče da ne tvrde samo daveruju u istinu, već da primerom u svakodnevnom žvotu pokažu istinu. — Letter 25, 1902
Delo zdrave hrane
Ovde (Avondejl) treba da bude pokrenuto delo zdrave hrane. Ono treba da bude jedno od industrija povezane sa školom. Bog mi je dao uputstvo da roditelji mogu da nađu posao u ovoj industriji i pošalju svoju decu u školu. Međutim, sve što se radi, mora da se uradi sa najvećom jednostavnošću. Preteranost ne treba da postoji ni u čemu. Temeljit posao treba izvršiti, zato što kad se posao valjano ne izvrši, rezultat će biti vrlo slab. — Australian Union Conference Record July 28, 1899
Priprema za krizu izazvanu Nedeljnim zakonom
Pred nama su burna vremena. Mi ne treba da se nastanimo tamo gde ćemo biti primorani da održavamo bliske veze sa onima koji ne poštuju Boga. Kriza će uskoro nastupiti u vezi sa svetkovanjem nedelje…Pristalice nedelje jačaju u svojim pogrešnim tvrdnjama, a to znači ugnjetavanje onih koji su odlučili da svetkuju Gospodnju subotu. Mi treba da se nastanimo tamo gde možemo u potpunosti da sprovodimo zapovest o Suboti. “Šest dana radi i svršuj sve poslove svoje” kaže Bog, “a sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla.” Mi moramo biti obazrivi da se ne nastanimo tamo gde će biti teško nama i našoj deci da svetkujemo subotu. Ako je po Božjem proviđenju, mi možemo da obezbedimo stanove daleko od gradova; Gospod bi želeo da to učinimo . . . Pred nama su burna vremena. — Manuscript 99, 1908
Žurite da budete spremni
Kada se moć podarena carevima ujedini sa dobrotom, to je zato što je onaj koji joj je odgovoran, pod božanskom upravom. Kada se moć udruži sa zlom, onde je ona združena sa sotonskim oruđima i radiće na uništavanju onih koji su Božja svojina. Protestantski svet postavio je idola – dan od odmora, na mestu na kome je Božja subota, dan od odmora, i on korača stopama papstva. Iz ovih razloga vidim potrebu Božjeg naroda da izađe iz gradova u povučena seoska boravišta, gde mogu da obrađuju zemljište i gaje sopstvene proizvode. Na taj način, oni mogu da odgajaju svoju decu sa jednostavnim, zdravim navikama… Osećam potrebu da požurujem, da bi sve bilo spremno sa krizu. – Letter 90, 1897
Naseljavanje pri institucionalnim centrima – ne treba da stvaramo kolonije
U naše vreme Gospod želi da Njegov narod bude rasejan po celoj Zemlji. On ne treba da stvara kolonije. Isus je rekao: Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju. (Marko 16,15) Kada su učenici išli za svojom sklonošću da u velikom broju ostanu u Jerusalimu. dopušteno je da ih zadesi progonstvo, pa su se rasejali po svim delovima naseljenog sveta. Godinama su opomene i usrdne molitve upućivane našem narodu, ga podsticale da ide u veliko Gospodarevo žetveno polje i nesebično radi za duše. — Testimonies vol. 3, 215
Raširite se po mestima do kojih nije doprla opomena
Mnogi vernici u našim velikim crkvama gotovo ništa ne rade. Oni bi mogli da izvrše dobro delo kada bi, umesto što se zajedno gomilaju, raširili po mestima u koja još nije dospela istina. Drveće koje je gusto zasađeno, ne cveta. Vrtlar ga rasaduje da bi imalo prostora da se razvija, a ne da zakržlja i oboli. Istovetno pravilo dobro će delovati i u našim velikim crkvama. Mnogi članovi duhovno umiru zbog nedostatka pravoga rada. Oni postaju bolešljivi i neefikasni. Rasadeni, oni bi imali prostora da se razviju u snažne i živahne.Božja namera nije da Njegov narod stvara kolonije ili da stvara velike zajednice. Hristovi učenici su Njegovi predstavnici na Zemlji, i Bog je odredio da se oni rasele svuda po selima, malim gradovima i velikim gradovima i naseobinama kao svetiljke usred tame ovog sveta. Oni treba da budu Božji misionari i svojom verom i delima svedoče o približavanju Spasiteljevog dolaska.
Tamo gde postoje dobri izgledi za zaradu
Vernici – laici iz naših crkava mogu da izvrše delo, koje sada jedva da su započeli. Niko ne treba da se seli u nova mesta radi svetovne prednosti, ali tamo gde postoje dobri izgledi za zaradu, neka idu porodice koje su dobro utemeljene u istini, jedna ili dve porodice po mestu, da rade kao misionari. Oni treba da osećaju ljubav prema dušama, teret rada za njih, i zato treba da proučavaju kako da ih privedu istini. Oni mogu da dele naše publikacije, da održavaju sastanke u svojim domovima, da se upoznaju sa svojim susedima i pozovu ih da prisustvuju ovim sastancima. Tako mogu da dopuste da njihova svetlost zasija preko dobrih dela. —Testimonies vol. 8, 244.245
Neka vas ne primami draž ustanova
Oni koji bi voleli da se nastane blizu naše izdavačke kuće ili sanatorijuma i škole u Takoma Parku, moraju da traže savet pre nego što će se doseliti. Onima koji razmišljaju o Mauntin Vju kao pogodnom mestu za življenje zato što će tu biti osnovan Pacifik Pres, rekla bih: “Gledajte druge delove sveta kojima je potrebna svetlost koju ste zaveštanjem primili. Imajte na umu da je Bog svakom čoveku dao svoj posao. Izaberite takvo mesto na kome ćete imati prilike da dopustite da vaša svetlost zasija usred moralne tame.”Kada se u nekom mestu osnuje neka ustanova, uvek se ponavlja slučaj da mnogo porodica želi da se nastani u njenoj blizini. Tako je bilo u Batl Kriku i u Oklandu, i u izvesnoj meri u gotovo svakom mestu u kome imamo školu ili sanatorium. — Fundamentals of Christian Education, 494.495
Nemojte osnovati centre kao što bio Jerusalim
Naš narod… ne treba da smatra daje …(izvesna ustanova, prim. p rev.) kao Jerusalimski centar. Neka ne misle da je, zato što je izvestan broj naše braće i sestara pozvan da se ovde povezu sa našim izdavačkim delom, ovo mesto na kome će se nastaniti veliki broj naših ljudi sa svojim porodicama. Neka svako ko je povezan sa kancelarijom bude spreman da ide, ako ga Bog pozove, na neko novo mesto. — Manuscript 148, 1905
Nemojte se okupiti na jednom mestu, čineći istu grešku koja je napravljena u Batl Kriku. Postoji stotine mesta kojima je potrebna svetlost koju vam je Bog dao. — Fundamentals of Christian 26 Education, 495
Ostanite u malim crkvama – pokrenite nove škole
Mnoge porodice koje se zbog vaspitanja svoje dece sele u mesta u kojima postoje naše velike škole, mnogo bi bolje služile Učitelju da su ostale tamo gde su se nalazile. Oni treba da podstaknu crkvu čiji su vernici, da osnuje crkvenu školu, u kojoj će deca u okviru svojih granica moći da dobiju svestrano, praktično hrišćansko obrazovanje. Bilo bi mnogo bolje za njihovu decu, za njih same i za Božje delo, kada bi ostali u manjim crkvama, u kojima je njihova pomoć potrebna, umesto da idu u veće crkve, gde, zato što nisu potrebni, postoji stalno iskušenje da zapadnu u duhovnu neaktivnost.Gde god postoji nekoliko svetkovatelja Subote, roditelji treba da se ujedine i obezbede jedno mesto za celodnevnu školu, u kojoj će njihova deca i mladi učiti. Oni treba da uposle učitelja hrišćanina koji kao posvećen misionar vaspitava decu tako da ih vodi da postanu misionari. — Counsels to Teachers 173, 174
Kako se anđeli osećaju
Razmišljam o tome kako se anđeli osećaju kada vide da se kraj približava, a oni koji tvrde da imaju saznanje o Bogu i Isusu Hristu koga je On poslao, kako se zbijaju, prave kolonije, prisustvuju sastancima i osećaju se obeshrabrenima i nezadovoljnima ako nema mnogo propovedanja koja bi koristila njihovoj duši i ojačala crkvu, dok oni doslovno ništa ne čine. — Letter 16e, 1872
Raširite se i proširite – ali ne uz neki centar
Ljudi su podstaknuti da se koncentrišu u Batl Kriku i oni daju svoj desetak i ulažu svoj uticaj u izgradnju savremenog Jerusalima što nije po Božjem nalogu. Ovakvim radom, druga mesta odsečena su od mogućnosti koje bi trebalo da imaju. Proširite se, raširite se ali ne u jednom mestu. Izađite, osnujte centre uticaja u onim mestima, u kojima nije ništa, ili gotovo ništa učinjeno. Raspršite svoju očvrslu gomilu; rasipajte zrake svetlosti i prosipajte svetlost po mračnim uglovima Zemlje. — Testimonies to Ministers 254, 25
Vođeni Božjim proviđenjem
Prispelo je vreme u kome Bog otvara put, tako da porodice treba da se isele iz gradova. Decu treba povesti na selo. Roditelji treba da nadu podesno mesto koliko im to njihova sredstva dopuštaju, lako je prebivalište možda malo, ipak uz njega treba da bude zemljište za obradu. — Manuscript 50, 1903
Bog će pomoći svom narodu
Roditelji mogu da obezbede male domove na selu, sa obradivim zemljištem, gde mogu da podignu voćnjake i gaje povrće i bobičastvo voće, da zauzmu mesto mesa, koje tako štetno deluje na venski krvotok. Na takvim mestima deca neće biti okružena iskvarenim uticajem gradskog života. Bog će pomoći svom narodu da nađe takve domove izvan gradova. — Medical Ministry, 310
Pomoć u otvaranju puta
Naš narod će napuštati gradove sve više i više kako vreme napreduje. Godinama smo dobijali pouke da naša braća i sestre, a naročito porodice sa decom, treba da planiraju napuštanje gradova, i kako se pred njima otvara put da to i učine. Mnogi će morati ozbiljno da rade da pomognu da se otvori put. Ali, dok ne bude moguće da napuste, dok ostaju, oni moraju biti veoma aktivni u misionarskom radu, ma koliko bio ograničen delokrug njihovog uticaja. — Review and Herald, Sept. 27, 1906
Savet i upozorenje onima koji prevremeno napuštaju gradove (OBAVEŠTENJE KOJE JE NAPISANO 22. DECEMBRA 1893. GODINE KAO ODGOVOR NA PISMO OD VODEĆEG RADNIKA U BATL KRIKU U KOME OBAVEŠTAVA SESTRU VAJT DA, KAO ODGOVOR NA OPOMENE DA NAŠ NAROD TREBA DA SE ISELI IZ BATL KRIKA, „IZMEĐU JEDNE STOTINE I DVE STOTINE” SPREMNI SU DA SE ISELE “ŠTO JE MOGUĆE PRE”. – KOMPILATORI)
Tvoje pismo, moj brate, kazuje mi da ima mnogo onih koji su duboko pokrenuti da napuste Batl Krik. Potreba je, velika potreba, da se ovaj posao sada izvrši. Oni koji su najzad shvatili da treba da se isele, neka to ne čine na brzinu, u ushićenju, ili na način zbog koga će se posle duboko kajati što su se tako brzo odselili…Obratite pažnju da ne učinite brze pokrete slušajući savet o napuštanju Batl Krika. Ništa ne činite, a da pre toga niste zatražili mudrost od Boga, koji je obećao da će darežljivo dati svima koji traže, i ne prekoreva. Sve što neko može da učini jeste da se savetuje i onda da pusti one koji su ubedeni u dužnost da se pod božanskim vodstvom sele i svojim celim otvorenim srcem da uče da budu poslušni Bogu. Ja sam žalosna kada pomislim da možda postoje neki od naših učitelja kojima je potrebna veća uravnoteženost sa zdravim rasuđivanjem. Vesnici koji nose poruku milosti našem svetu, koji imaju poverenje ljudi, takode će biti umoljeni za savet. Ti ljudi moraju da pokažu veliku obazrivost, jer nemaju pravo iskustvo u praktičnom životu, pa će biti u opasnosti da daju savet, ne znajući kako će taj savet voditi druge da postupaju.
Dar savetovanja
Neki ljudi imaju sposobnost davanja saveta i sagledavaju suštinu. To je Božji dar. U trenucima kada su Božjem delu potrebne reci, jasne, važne, pouzdane, oni mogu da iskažu reci koje će povesti zbunjene umove koji su u mraku, da vide kao munjeviti blesak sunčevog sjaja put koji treba da slede, u stvarima kojesu ih ispunjavale zbunjenošću i sprečavale njihove umove da nedeljama i mesecima proučavaju. To predstavlja rasplet i čišćenje staze pred njima i Gospod je pustio unutra svoj sunčev sjaj, da vide da su njihove molitve uslišene, njihov put raščišćen. Međutim, može da se da neki brzi savet -izađite iz Batl Krika – uprkos tome što uopšte nije dat jasan opis o tome kakvo će poboljšanje postići u duhovnom napretku oni sami, a i drugi ako to učine.
Pažljivo razmatrajte svaki potez
Neka svako odvoji vreme da pažljivo razmatra, a ne da bude kao čovek iz priče koji je počeo da zida, a nije bio u stanju da završi. Nijedan potez ne srne da bude povučen, a da se takvo pokretanje i sve što je predviđeno nije brižljivo razmotreno, sve izvagano…Svakom čoveku dat je njegov posao prema njegovim odgovarajućim sposobnostima. Onda, neka se u žurbi ne pokrene, već da se čvrsto, a ipak ponizno uzda u Boga.Ima pojedinaca koji će nešto učiniti na brzinu i ući u neki posao o kome ništa ne znaju. Bog to ne traži. Mirno razmišljajte u molitvi i proučavanju Božje reći sa svom pažnjom i moljenjem, a budnim umom i srcem da čujete Božji glas… Velika je stvar razumeti Božju volju.Potrebni su dobro određeni planovi. Upućujem reci crkvi u Batl Kriku da se seli onako kako Bog savetuje. Potrebno je da se mnogi isele iz Batl Krika – a isto je tako potrebno da imate dobro određene planove, kao što je posao koji ćete raditi kada se iselite iz Batl Krika. Nemojte ići na brzinu, a da ne znate na čemu ste… Potrebne su vode, mudre i obzirne, dobro uravnoteženi ljudi, koji će biti pouzdani savetnici, koji imaju neki uvid u ljudsku prirodu, koji znaju kako da usmeravaju i savetuju u strahu Božjem.
Opasnost prati novo iskustvo
Videla sam da opasnost prati svaku novu fazu iskustva u Crkvi; jer neki čuju stvari sa tako jakim duhom. Dok neki učitelji mogu da budu snažni i efikasni u proučavanju u skadu sa biblijskim doktrinama, oni svi neće biti ljudi koji imaju znanje o praktičnom životu da bi mogli pouzdano i sigurno da savetuju zbunjene umove. Oni ne razaznaju zbunjujuću situaciju koja mora nužno doći na svaku porodicu koja će izvršiti promenu. Stoga, neka svi budu promišljeni u izjavama ako ne poznaju Božju nameru u nekim stvarima, neka nikada ne govore sa stanovišta mišljenja ili pretpostavki. Ako ne znaju ništa određeno, neka kažu tako, i neka dopuste pojedincu da se potpuno osloni na Boga. Neka se mnogo moli, pa čak i posti, da se niko ne preseli u mrak, nego da se seli u svetlost, kao što je i Bog u svetlosti.
Selite se postepeno
Neka se ništa ne izvrši u neredu, jer će biti veliki gubitak i žrtvovanje imovine usled vatrenih i prenagljenih govora koji podižu oduševljenje koje nije po Božjoj zapovesti da se pobeda koja je trebalo da se izvojuje ne pretvori u poraz usled nedostatka uranotežene umerenosti i pravilnog razmišljanja, zdravih načela i ciljeva. Stoga, u ovom predmetu neka rukovodstvo bude mudro i sve se izvrši pod vodstvom mudrog, nevidljivog Savetnika, koji je Bog. Ljudski element boriće se za nadmoć, pa će možda biti učinjeno delo koje ne nosi Božje odobrenje. Ja sada preklinjem svaku dušu da ne gleda mnogo i sa poverenjem na ljudske savetnike, nego da najozbiljnije gledaju na Boga, na Onoga koji je jedini mudar u savetovanju. Potčinite sve svoje namere i svoju volju Božjim namerama i Božjoj volji.
Posledice brzih seoba
Ako se neki žurno sele ili samo iščeznu iz Batl Krika, pa onda upadnu u obeshrabrenje, to će nepovoljno uticati, ne samo na njih zato što su se neobavešteni odselili, nego i na druge koje će okriviti da suvršili pritisak na njih. Sav poremećaj planova i poraz pripisivaće onima koje ne treba okriviti…Sada, upravo sada, je vreme kada se opasnosti poslednjeg vremena zgušnjavaju oko nas, pa su nam potrebni mudri ljudi kao savetnici, a ne ljudi koji će smatrati da im je dužnost da stvore uzbunu i nered, a koji nisu u stanju da daju mudar savet i organizuju i srede da uzbuna unese red u zbrku, odmor i mir poslušanjem Gospodnje reci. Neka se svaki čovek nade na svom pravom mestu, da vrši neki posao za svog Učitelja u skladu sa svojim sposobnostima. Kako to treba uraditi? “Uzmite jaram moj na sebe”, rekao je Isus Hristos koji vas je iskupio svojom dragocenom krvlju, čije ste vi sluge i svojina, “i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim, jer je jaram moj blag, i breme moje lako.” Ako bi svako koje spreman da uči došao Isusu skrušenog srca da se pouči, tada bi u takvom duhovnom stanju mogao da bude poučavan, da uči od Isusa i posluša Njegove naloge…
Iznesite svaki plan pred Boga
Sada ne smemo imati slabu veru; ne možemo biti bezbedni ako smo ravnodušni, nemarni i lenji. I najmanja sposobnost treba da se upotrebi, a jasno, trezveno, duboko razmišljanje mora biti pokrenuto. Mudrost nekog ljudskog oruđa u današnje vreme nije dovoljna za planiranje i njegovo ostvarenje. Iznesite svaki plan pred Boga sa postom u poniznosti duše pred Gospoda Isusa i predajte svoje puteve Gospodu. Postoji sigurno obećanje da će On usmeriti naše staze. Njegova sredstva su beskonačna. Svetac Izrailjev koji nebesku vojsku zove po imenu i nebeske zvezde drži u njihovom položaju, i vas drži podjednako pod svojom zaštitom, staranjem…Želela bih da svi mogu da shvate koje mogućnosti i izgledi postoje za sve koji Hrista načine svojim pouzdanjem i dovoljnošću. Život sakriven sa Hristom u Bogu uvek ima pribežište i takav može da kaže: “Sve mogu u Isusu Hristu koji mi moć daje.” Ja prepuštam ovaj problem vama, jer sam bila zabrinuta i uznemirena zbog opasnosti koje navaljuju na sve u Batl Kriku, ako se nesmotreno sele i daju preimućstvo neprijatelju. To ne treba tako da bude, jer ako u krotosti hodamo sa Bogom, bezbedno ćemo hodati. — Letter 5, 1893
Naši centri treba da budu daleko od naseljenih oblasti
Podesne lokacije za ustanoveI dalje se daju uputstva: Iselite se iz gradova. Osnujte svoje sanatorijume, škole i kancelarije izvan naseljenih središta. Mnogi se sada zalažu za ostajanje u gradovima, ali ubrzo će doći vreme kada će se svi koji žele da izbegnu prizore i zvukove zla, odseliti u seoske krajeve; jer će se greh i iskvarenost toliko povećati da će atmosfera gradova biti pokvarena. — Letter 26, 1907
Izbegavati iskušenja i iskvarenost
Neki su se čudili zašto naše odeljenje za publikacije treba da se preseli iz Oklanda u Mauntin Vju. Bog je pozvao svoj narod da napusti gradove. Omladina koja je povezana sa našim ustanovama ne treba da bude izložena iskušenjima i iskvarenosti koje postoje u velikim gradovima. Mauntin Vju je izgledao kao najpogodnije mesto za našu štampariju. – Manuscript 148, 1905
Burna vremena su pred nama
Ova nesreća (požar koji je uništio zgradu Review and Herald-a) može da načini odlučnu promenu u poslovima. Nadam se da će naša braća poslušati pouku kojoj je Bog pokušao da in nauči, i da u Batl Kriku neće ponovo izgraditi izdavačku kuću. Bog želi da nam kaže da ne treba da se nastanimo u gradovima, jer su pred nama veoma burna vremena.
33 – Letter 2, 1903
Gde se omladina može najuspešnije poučavati
Bog je slao opomenu za opomenom da naše škole, izdavačke kuće i sanatorijumi treba da budu izgrađeni izvan gradova, na mestima na kojima omladinu najuspešnije možemo poučavati o tome staje istina. Neka niko ne pokuša da upotrebi svedočanstva da opravda zasnivanje velikih poslovnih interesa u gradovima. Nemojte umanjiti delovanje svetlosti koja je data o ovom predmetu. Ljudi će ustati da govore izopačene stvari da bi osujetili izvršenje dobrih poslova u koje Gospod uvodi svoje sluge. Vreme je da ljudi i žene misle od uzroka do posledice. Suviše je kasno, prekasno za osnivanje velikih poslovnih firmi u gradovima – suviše je kasno za pozivanje mladih ljudi i žena sa sela u gradove. U gradovima se razvijaju takve okolnosti koje će za one koji su naše vere, ostajanje u gradovima učiniti veoma teškim. Stoga, velika bi greška bila uložiti novac u pokretanje velikih poslova u gradovima. — Manuscript 76, 1905
Raditi u gradovima spolja
Koliko je god to moguće, naše ustanove treba da budu smeštene daleko od gradova. Za ove ustanove moramo imati radnike, i ako su one locirane u gradu, to znači da porodice naših ljudi moraju da se nastane u njihovoj blizini. Ali, Božja volja nije da se Njegov narod nastani u gradovima, u kojima je stalno komešanje i zbrka. Njihova deca moraju biti pošteđena od ovoga; jer se ćelo telo kvari brzinom, žurbom i bukom. Bog želi da se Njegov narod preseli na selo, gde može da se nastani na zemljištu i gaji svoje voće i povrće i gde njihova deca mogu biti dovedena u neposredan dodir sa Božjim delima u prirodi. Izvedite svoje porodice iz gradova, moja je poruka. Istina mora da bude objavljena bez obzira da li će ljudi hteti daje čuju ili će je izbegavati. Gradovi su puni iskušenja. Mi moramo da planiramo svoj posao tako da koliko je god moguće udaljimo svoje mlade od pokvarenosti. U gradovima treba raditi iz spoljnih mesta. Božji glasnik je rekao, “Neće li gradovi biti upozoreni? Da, ali ne od strane Božjih ljudi koji žive u njima, već kroz njihove posete, da bi ih upozorili na ono što dolazi na zemlju.” — Letter 182, 1902
Lak prilaz gradovima
Treba odrediti ljude zdravog rasuđivanja, ne da okolo otkrivaju svoje namere, nego da traže takva imanja u seoskim oblastima sa lakim prilazom gradovima, podesna za male škole za obrazovanje radnika, gde bi postojala mogućnost za lečenje bolesnih i umornih duša koje ne poznaju istinu. Tražite takva mesta izvan velikih gradova, u kojima se mogu obezbediti podesne zgrade, bilo kao poklon sopstvenika ili kupljene za razumnu cenu darovima našeg naroda. Nemojte podizati zgrade u bučnim gradovima. — Medical Ministry 308, 309
Pouke iz Enohovog i Lotovog života
Mi, kao Božji narod koji drži zapovesti, moramo napustiti gradove. Kao stoje radio Enoh, mi moramo da radimo u gradovima, ali da ne stanujemo u njima. — Evangelism 78, 79
Kada neki narod ogrezne u grehu, uvek treba da se čuje neki glas koji opominje i savetuje, kao što se Lotov glas čuo u Sodomu. Ipak, Lot je mogao da sačuva svoju porodicu od mnogih zala, da nije načinio svoj dom u ovom zlom i iskvarenom gradu. Sve što je Lot i njegova porodica učinila u Sodomu, moglo se učiniti za njih i na nekom inestu na izvesnoj razdaljini od grada. Enoh je hodao sa Bogom, a ipak nije živeo usred nekog grada, ukaljanog svakom vrstom nasilja i poročnosti, kao Lot u Sodomu. — Evangelism 79
Crkva, ali ne i ustanove u gradovima
Bog nam je ponovo dao uputstva da treba da radimo u gradovima iz centara koji su izvan njih. U ovim gradovima treba da imamo molitvene domove kao spomenike Bogu, ali ustanove za publikovanje literature, za lečenje bolesnih i obuku radnika treba da osnujemo izvan gradova. Naročito je važno da naša omladina bude zaštićena od iskušenja gradskog života. U skladu sa ovim uputstvom domovi za sastanke kupljeni su i posvećeni u Vašingtonu i Nešvilu, dok su izdavačke kuće i sanatorijumi bili osnovani izvan prenaseljenih središta u ovim gradovima, kao vangradska središta. Ovi planovi poštovani su prilikom preseljenja drugih izdavačkih kuća i sanatorijuma u vangradske oblasti, a sada se toga drže u Velikoj Britaniji u pogledu izdavačke kuće u Londonu i tamošnje škole. Nama se sada pruža prilika da napredujemo u Božjim proviđenjima koje nam se daju, tako što ćemo pomoći braći u ovim i mnogim drugim važnim centrima da zasnuju delo na čvrstoj osnovi, kako bi se ono temeljno nastavilo. – Special Testimonies Series B, No. 8, 7.8
Mi treba da budemo mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi u svojim nastojanjima da obezbedimo svojinu po niskoj ceni na selu, a iz ovih vangradskih centara treba da radimo u gradovima. — Special Testimonies, Series B, No. 14, 7
Poruka data od Boga
“Izađite iz gradova; izađite iz gradova”, to je poruka koju mi je Bog dao. Nastupiće zemljotresi; poplave će doći i mi ne treba da se utvrdimo u poročnim gradovima, gde se na razne načine služi neprijatelju, i gde se Bog tako često zaboravlja. Gospod želi da imamo zdrav očni vid. Moramo biti brzi u raspoznavanju opasnosti koja će pratiti osnivanje ustanova u ovim zlim gradovima. Moramo načiniti mudre planove kako da opominjemo gradove, a istovremeno da živimo tamo gde možemo da štitimo svoju decu i sebe same od zatrovanog i razočaravajućeg uticaja koji tako preovladava u ovim mestima. — Life Sketches 409,410
Iznenadno bežanje u završnom sukobu – znak za bežanje
Sada nije vreme za Božji narod da usredsredi svoja osećanja ili gomila svoje blago usvetu. Nije daleko vreme kada ćemo kao i prvi učenici biti primorani da tražimo pribežiste u usamljenim i pustim mestima. Kao stoje opsada Jerusalima od strane Rimljana bila znak za bežanje judeohrišćana, tako će i prisvajanje sile od strane našeg naroda,u zakonu koji nameće papski dan od odmora, biti opomena za nas. Tada će biti vreme da napustimo velike gradove, pripremanje za napuštanje manjih gradova, nalaženje povučenih domova na skrovitim mestima, među planinama, brdima. Umesto želje za skupim stanovima, mi treba da se pripremamo da se preselimo u bolju zemlju i to nebesku. Umesto da trošimo svoja sredstva na udovoljenje sebi, mi moramo da učimo da ekonomišemo. — Testimonies vol. 5, 464-465
Da li je Božji narod prihvatio davno dobijene savjete iz pera Duha proroštva?
“Kad bi i ti u ovaj dan priznao ono što ti je za mir! Ali je sada sakriveno tvojim očima. Doći će ti vrijeme kada će te tvoji neprijatelji opasati opkopom, opkoliti te i pritijesniti sa svih strana. Sravnit će sa zemljom tebe i tvoju djecu u tebi. Neće ostati u tebi ni kamen na kamenu, jer nisi priznao određeno vrijeme kad te Bog pohodi.” (Luka 19,42-44)
Kao što starozavjetni Izrael nije vidio Mesiju u starozavjetnim knjigama tako duhovni Izrael ne prepoznaje znakove vremena u kojem živi. Oni istina kažu da razumiju poruku ali njihov životni stil govori suprotno. Božji narod, umjesto da se odvaja od ovog svijeta u vremenu istražnog suda, umjesto da odlazi na sela i pustije predjele, on hrli u gradove. Novi vjernici koji su nedavno pristupili istini ostaju zbunjeni porukama Duha proroštva i kontradiktornim životnim stilom vjernika u gradovima. Propovjednici se drže gradova, gradovi im nude veću čast i bolju perspektivu za njihovu djecu koja biva obućena za novu generaciju gradskih vjernika. Častoljubivi, oni vole sugerirati vjernicima da ne istrčavaju ispred vremena s odlukama ne shvaćajući da nam je život na selu trebao odavno biti životni stil, da vremena više nema, da smo upravo mi ti koji odugovlačimo vrijeme svojim životnim stavom. Kada nastupi nedjeljni zakon to je posljednje upozorenje onima koji još uvijek žive u gradovima da se presele na sela i pustija područja ali mi smo odavno već pozvani da ne živimo u gradovima. Znamo da cijela crkvena organizacijska struktura i infrastruktura praktičnije funkcionira u gradovima ali praktičnije nikad nije smjelo biti zamjena za jasne Božje upute. Duh proroštva kaže da će ljudi iz svijeta povlačiti mudrije poteze od sinova svjetla. Povodljivi i uspavani vjernici postaju sve više i više ravnodušni i skeptični prema savjetima Duha proroštva, nove generacije djece odrasle u gradskoj sredini postaju sve više nezainteresirane za Božje poruke i misiju adventnog pokreta. U posljednje vrijeme smo svi mogli osjetiti kako gradovi brzo mogu postati kao kavezi iz kojih izlazak više nije moguć, do jučer većina nas nije ni razmišljala o takvoj mogućnosti. Mi se i dalje oslanjamo na humanističke principe i mehanizme ovoga svijeta koji nude osjećaj sigurnosti ali isti se u trenutku mogu pretvoriti u krvoločnu borbu za preživljavanje. Neka nam Bog oprosti za ovu nemarnost i ako je to još moguće da nas trgne iz uspavanosti i pokrene na akciju. Ovaj događaj s koronavirusom me podsjeća na upozorenje ili signal kojeg su dobili vjernici u Jeruzalemu nekoliko godina prije njegovog razorenja 70. godine:
“Pri uništenju Jeruzalema nije poginuo nijedan kršćanin. Krist je upozorio svoje učenike i svi koji su vjerovali Njegovim riječima iščekivali su obećani znak. “A kad vidite Jeruzalem opkoljen vojskom,” rekao je Isus, “onda znajte da je blizu njegovo opustošenje. Koji tada budu u Judeji, neka bježe u gore! Koji budu u Jeruzalemu, neka iziđu van! A koji budu na polju, neka se ne vraćaju u grad.” (Luka 21,20.21) Nakon što su pod Cestijem okružili grad (65 godine), Rimljani su se iznenada povukli, upravo kad se sve činilo pogodnim za izravni napad. Lišeni nade u učinkovit otpor, opkoljeni su već bili gotovi za predaju, kad je rimski vojskovođa bez ikakvog vidljivog uzroka povukao svoje snage. Bog je milosrdnom providnošću upravljao događajima na dobro svog naroda. Kršćani koji su čekali vidjeli su obećani znak i sada se pružila prigoda svima koji su htjeli poslušati Spasiteljevo upozorenje. Događaji su se tako odvijali da ni Židovi ni Rimljani nisu mogli spriječiti bijeg kršćana. Nakon Cestijeva povlačenja Židovi su nagrnuli iz Jeruzalema i počeli progoniti njegovu vojsku. Dok su obje strane bile zaokupljene međusobnom borbom, kršćani su imali priliku napustiti grad. U to je vrijeme i okolina bila očišćena od neprijatelja koji bi ih mogli zadržati. Tijekom opsade Židovi su se okupili u Jeruzalemu da proslave blagdan Sjenica, pa su tako kršćani u cijeloj zemlji imali prigodu za neometani bijeg. Bez oklijevanja pobjegli su na sigurno mjesto — u grad Pelu, u pokrajini Pereji, s onu stranu Jordana.” (E.G.W, Veliki Sukob, 1888)
Znamo dobro što se dogodilo kada je rimski vojskovođa Tit došao pred Jeruzalem 70. godine. Mislim da je daleko bolje sada donjeti odluku i odseliti prije nedjeljnog zakona nego donositi odluke u ono vrijeme kada će vladati sveopća panika i zbunjenost. Ne zaboravimo da su bolesti samo jedan dio ispunjenja Mateja 24. poglavlje. Kada nastupe još veće kataklizme pred nedjeljni zakon, život u gradovima će se naglo promijeniti. Sada je vrijeme za molitvu i planiranje, sada je vrijeme za odluku.
Iz nedostatka vlogova, blogova Božjeg naroda stavljam ovdje primjere ljudi koji ne poznaju istine koje mi znamo ali su uvidjeli sve prednosti života izvan gradova i donjeli bolje odluke nego mi. Nadam se i vjerujem da ću u skorije vrijeme imati priliku staviti pisani ili video materijal od vjernika. Ako netko zna za takav materijal neka pošalje link na vjesnici@gmail.com.
Do tada: